Frojd je govorio da je zdrav čovek onaj čovek koji je sposoban da voli i radi. Dakle, ako nešto ne radite jer ste lenji, u opasnosti ste da se razbolite, mentalno, a možda i fizički.
Osoba se smatra lenjom ako ima potencijala da izvrši neku aktivnost, ali to ne čini jer nije voljna da uloži napor. Umesto toga ona ostaje u stanju mirovanja ili radi stvari površno ili radi neke druge, manje zahtevne stvari.
Svaki čovek koji je lenj, u tom je stanju jer od njega ima neku korist.
Oni koji priznaju da su lenji, lenjost koriste kao opravdanje za svoj nerad. Samim tim što priznaju, drugima daju do znanja da od njih ne treba ništa ni da očekuju. Dakle, savršen štit.
S druge strane, neko koristi lenjost kao zonu komfora – ako ništa ne radi, ne izlaže se riziku od neuspeha i kritike. Ima i onih koji ni u kom slučaju ne žele da priznaju da su lenji. Oni za svoje lenčarenje ne preuzimaju odgovornost, već nalaze krivicu u drugima ili okolnostima (eh, da sam malo mlađi ili stariji, da živim u drugoj državi sve bi bilo drugačije, da imam novca ja bih to lako, krivi su mi roditelji, prijatelji i sl.).
Ljudi često svoju lenjost brane perfekcionizmom – ako nije savršeno neću ni da počinjem. Ili se zaokupe nečim nevažnim, da bi imali opravdanje zašto ne rade ono što je važno.
