Zavist

O zavisti se često govori negativno. Ona i jeste negativna kada nas sprečava da slavimo uspehe drugih, da ostvarimo dubok i iskren odnos sa drugima i na kraju krajeva da cenimo ono što mi lično imamo. Čak može dovesti do omalovažavanja tuđeg uspeha, mržnje ili negativnih namera prema drugoj osobi koja poseduje ono što mi ne posedujemo.

ALI, zavist zapravo može imati neke pozitivne posledice. Iskustvo zavisti može biti motivaciono, npr. ako pokreće pojedinca da postigne više u potrazi za karijerom, obrazovnim uspehom, statusom… U ovom slučaju zavist postoji bez prisustva bilo kakve loše namere ili loše emocije prema drugoj osobi. Osoba prihvata da je svaki čovek jedinaka za sebe, da je besmisleno porediti se sa drugima koji su svakako drugačiji po svom karakteru, temperamentu, porodici porekla, statusu i sl., u nečemu bolji, u nečemu lošiji od nas. Ovakva zavist nas poziva da nam drugi (koji poseduju nešto što nam se dopada a mi to nemamo, a želimo da imamo) posluže kao motiv i kao dobar primer da je to moguće imati.

Ljudi smo i U REDU JE je da ponekad osetimo zavist. Međutim, na nama je da vidimo šta ćemo dalje učiniti sa njom, da li ćemo je iskoristiti u pozitinom smeru ili ćemo joj dozvoliti da nas preplavi.

Cilj je da ne bežimo od ove emocije, da dozvolimo zavist sebi i prihvatimo je bez stida. Na ovaj način, zavist će pokazati pravac u kojem treba da preispitamo sebe, a preispitivanje će nam pomoći u pogledu ličnog razvoja. Zato, naredni put, kada osetite zavist, postavite sebi pitanja:

Šta je to na čemu zavidim drugoj osobi?

Da li ja zaista želim to što ona ima?

Zašto mislim da i ja ne mogu imati to što ona ima?

Šta mogu preduzeti kako bih to ostvario/la?