Zavist

“Svako može da saoseća sa patnjama prijatelja, ali je potreban čvrst karakter da bi se saosećalo sa prijateljevim uspehom.” Oskar Vajld

Zavist je emocija koja se javlja kada jedna osoba želi nešto što druga osoba ima, bilo da je to materijalna stvar, uspeh, fizički izgled, status i sl.

Tada soba misli: „Da imam ono što ti imaš, onda bih bio srećan“.

Zavist i ljubomora su različiti pojmovi, iako se izrazi često koriste kao sinonimi. Ljubomora postoji u kontekstu odnosa i za nju su potrebne 3 osobe. Tačnije, ljubomoru osećamo kada se plašimo gubitka važnog odnosa sa nekim: to je strah da ćemo izgubiti ono što već imamamo. S druge strane, zavist je emocija dve osobe; javlja se kada želimo postignuće, status ili posedovanje nečega što druga osoba ima, a mi to nemamo i želeli bismo da imamo.

U poređenju sa zavišću, ljubomoru je lakše priznati. Priznanje zavisti je često sramotno jer se ta emocija smatra društveno neprihvatljivom. Ali kao i sve emocije, i zavist je prirodno i uobičajeno iskustvo.

KAKO SE ZAVIST RAZVIJA?

Zavist nastaje kada se poredimo sa drugima i u tom poređenju utvdrimo da smo inferiorni. Verovatnije je da ćemo osetiti zavist ukoiko imamo niže samopoštovanje ili smo u određenom stepenu nezadovoljni sobom, verujemo da nam nešto nedostaje, bez obzira na druge kvalitete koje posedujemo.

Takođe je verovatnije da će pojedinac zavideti ljudima sličnim sebi (po polu, starosti, obrazovanju ili zanimanju).

“Prosjaci ne zavide milionerima, ali ce naravno zavideti drugim prosjacima koji su uspesniji od njih.” — Bertrand Russell

Iza zavisti može da stoji i uverenje da nema dovoljno svega za sve. Polazi se od toga da tuđi uspeh znači automatski sopstveni neuspeh. To naravno nije tačno. Na ovom svetu sreće, ljubavi, novca i materijalnih dobara ima dovoljno za sve.

KAKO ZAVIST MOŽE BITI KORISNA?

O zavisti se često govori negativno. Ona i jeste negativna kada nas sprečava da slavimo uspehe drugih, da ostvarimo dubok i iskren odnos sa drugima i na kraju krajeva da cenimo ono što mi lično imamo. Čak može dovesti do omalovažavanja tuđeg uspeha, mržnje ili negativnih namera prema drugoj osobi koja poseduje ono što mi ne posedujemo.

ALI, zavist zapravo može imati neke pozitivne posledice. Iskustvo zavisti može biti motivaciono, npr. ako pokreće pojedinca da postigne više u potrazi za karijerom, obrazovnim uspehom, statusom… U ovom slučaju zavist postoji bez prisustva bilo kakve loše namere ili loše emocije prema drugoj osobi. Osoba prihvata da je svaki čovek jedinaka za sebe, da je besmisleno porediti se sa drugima koji su svakako drugačiji po svom karakteru, temperamentu, porodici porekla, statusu i sl., u nečemu bolji, u nečemu lošiji od nas. Ovakva zavist nas poziva da nam drugi (koji poseduju nešto što nam se dopada a mi to nemamo, a želimo da imamo) posluže kao motiv i kao dobar primer da je to moguće imati.

Ljudi smo i U REDU JE je da ponekad osetimo zavist. Međutim, na nama je da vidimo šta ćemo dalje učiniti sa njom, da li ćemo je iskoristiti u pozitinom smeru ili ćemo joj dozvoliti da nas preplavi.

Cilj je da ne bežimo od ove emocije, da dozvolimo zavist sebi i prihvatimo je bez stida. Na ovaj način, zavist će pokazati pravac u kojem treba da preispitamo sebe, a preispitivanje će nam pomoći u pogledu ličnog razvoja. Zato, naredni put, kada osetite zavist, postavite sebi pitanja:

  • Šta je to na čemu zavidim drugoj osobi?
  • Da li ja zaista želim to što ona ima?
  • Zašto mislim da i ja ne mogu imati to što ona ima?

    Šta mogu preduzeti kako bih to ostvario/la?