Pre svega, naglasila bih da motivacija nije nešto što nam je dato ili uskraćeno po rođenju. Ne postoje ljudi koji su neprestano motivisani. Motivacija nam dolazi ili odlazi u zavisnosti od naših pogleda i pristupa samoj sitaciji. Kada je u pitanju polaganje ispita, ispostavlja se da je u stvari svako sposoban položi ispite i da je zapravo, najveći problem u pronalasku „razloga“ za učenje.
Da biste pronašli svoj razlog, najpre morate sebi postaviti sledeća pitanja:
„Zašto uopšte moram da učim?“
„Šta ću postići ako učim za ispit?“
„Kako mi studiranje može pomoći da postignem ono što želim?“
Izvor motivacije potiče iz želje za uspehom. Što više želite da postignete dobar rezultat, to više verujete da ga možete postići.
U ovome vam može pomoći jedna kratka vežba: Zatvorite oči i zamislite da ste sada u svom životu, kada ste konačno postigli svoj cilj, završili fakultet i zaposlili se. Svi oko vas vam odaju priznanje, vi ste srećni i ponosni na sebe. Da li već osećate potrebu i nagon da počnete da učite?
Odlaganje obaveza je još jedna stvar koja rezultira niskom motivacijom. Šta se u ovom slučaju događa? Najpre odlaganje, pa onda pravdavanje sebe, zatim žaljenje zbog izgubljenog vremena i na kraju suočavanje sa tim da nećete stići da pripremite ispit, jer, kada biste imali samo još jedan dan… Ovo postaje začarani krug, od početne motivisanosti do potpune demotivisnosti. Da biste izbegli ovaj vid pada moivacije, ne čekajte „lepe dane“ za učenje, počnite odmah!
Do odlaganja i niske motivacije može dovesti i perfekcionizam. Perfekcionista odlaže da uči zbog straha da neće postići cilj: „Ako to ne mogu savršeno naučiti, ne mogu uopšte učiti“. Alternativno: „Ako to učinim savršeno, pokazaću da imam kapacitet za to i moraću naučiti svaki put savršeno“. Pre svega, perfekcionizam je užasan teret i kao i svi tereti postaje sve teži što ga duže nosite. Shvatite da ne mora i ne treba sve biti savršeno. Niko i ništa nije savršeno, pa tako dozvolite i vi sebi poneki kiks.
Nesporno je da su neki ispiti toliko teški, da ih spremate tokom čitave godine, ili na njih izlazite po ko zna koji put i da i sama pomisao na njih dovodi do gubitka motivacije. Prosto, što je termin polaganja bliži, motivacija postaje sve manja… Pregršt je saveta o tome kako sebi pružiti pomoć u ovakvim kriznim momentima. Neki od njih, veoma uspešni, su da osmislite motivacione mantre koje ćete ispisati na vidnom mestu u sobi i ponavljati sebi dok učite, da ne kaklkulišite i ne ponavljajte sebi kako nećete uspeti da naučite gradivo, da ne gledajte na padanje ispita kao da je to najgora stvar koja može da vam se desi u životu…Jednostavno izađite na ispit i uhvatite se u koštac sa njim. Ako na ispitu doživite neuspeh, to ne treba da utiče na vas frustrirajuće, jer su neuspesi deo uspeha.
Rećiću vam jednu moju taktiku koja mi je pomogla da održim motivaciju i izađem na kraj sa teškim predmetima ili predmetima koji nisu deo mog interesovanja. Jako sam želela da završim ono što sam planirala – psihologiju. Naravno, da bih postigla ovaj svoj veliki cilj, uslov je da položim sve ispite (da postignem niz malih ciljeva). Baš kao i u igri – da biste pobedili, potrebno je da postignete određeni broj poena koji ukupno donose vašu pobedu. U ovakvim situacijama govorila sam sebi: „odložiću svoje trenutno, kratkoročno zadovoljstvo, zarad dugoročnog zadovoljstva“. To u prevodu znači, na kratko ću, dok spremam taj ispit, odustati od izlazaka, kafa i druženja i istolerisati frustraciju koju sa sobom nosi učenje predmeta koji su mi neinteresantni, da bih kasnije po završetku fakulteta mogla da ubiram plodove i imam dugoročni osećaj zadovoljstva. Jer da biste postigli svoj veliki cilj, morate ostati motivisani ne samo neko vreme nakon što se prijavite za ispit, već svake nedelje, meseci i dana tokom priprema samog ispita.