Brojna longitudinalna istraživanja potvrđuju da fizičko kažnjavanje ne poboljšava ponašanje dece i da vremenom može dovesti do emocionalnih, ponašajnih i akademskih problema. Postizanje discipline fizičkim kažnjavanjem može imati uspeh kratkoročno, ali bi moglo prouzrokovati dugoročnu emocionalnu štetu detetu.
Kako fizičko kažnjavanje funkcioniše?
Udaranje dece njih ne uči o odgovornosti, razvoju savesti i samokontroli. Udaranje im privlači pažnju, ali oni na taj način ne usvajaju šta bi ubuduće bilo poželjno ponašanje, šta bi trebalo da rade drugačije. Deca mogu da zbog straha od kazne ne ispoljavaju zabranjeno ponašanje u prisustvu odrasle osobe, ali će zato kada su sami raditi ono što požele.
Pored toga, dete uče po modelu, gledajući roditelje. Može se desiti da roditelji koji koriste fizičku kaznu zapravo uče svoje dete da rešava sukobe agresijom. Fizičko kažnjavanje može podići nivo agresije kod deteta, stvarajući inat, bunt i emocionalne ispade, pa se na taj način može umanjiti kvalitet odnosa između roditelja i deteta.
Deca su razumna bića i njima nije potreban bol da bi naučili. Većina roditelja odgaja decu po istom principu na koji su i oni odgajani, a sve pod izgovorom “I mene su moji roditelji tukli, pa mi ništa ne fali”. Stvar je u tome što oni nisu bili izloženi drugim modelima vaspitanja, pa ni ne znaju za bolji. Udarac je uvek izraz nemoći roditelja.
Naš zadatak je da podignemo svest roditeljima da se disciplina može postići i na drugi način. Taj drugi način je teži, ali na duže staze efikasniji. Oslanja se na komunikaciju u kojoj se poštuju oba sagovornika, obrazloženje problema i zajedničko rešavanje. Roditelji treba da daju deci smernice o tome šta treba da rade drugačije.
Pored skretanja pažnje deci na njihova neželjena ponašanja, isto tako, bitno je i pohvaliti dete kada je dobro, naglas izgovoriti ono što je dete prikladno uradilo. Pružanje pažnje, podsticanje, ohrabrenje, poljupci i maženje takođe su izuzetno značajni za decu.
Za decu uzrasta od 2. godine do tinejdžerskog doba je jednostavno ignorisanje ponekad najbolja taktika, roditelji treba da nauče na šta treba ili ne treba da odgovore. Ako na neku radnju odgovorite (bilo da je ona pozitivna ili negativna), to ponašanje će se ponoviti, jer deca sve rade kako bi zadobila pažnju.
Npr. može se ignorisati psovanje, cmizdrenje, bacanje po podu, korišćenje ružnih reči, rasprava između dvoje dece, durenje, zvocanje…
Kako primeniti ovu tehniku?
• Nemojte komentarisati ponašanje;
• Ne gledajte u dete i u pravcu njega;
• Okrenite se na drugu stranu ili idite u drugu prostoriju;
• Predložite adekvatno ponašanje kao zamenu;
• Ukoliko dete prihvati ponuđenu zamenu, odmah ga pohvalite;
• Ukoliko ne prihvati predloženo ponašanje, nastavnite da ignorišite nepoželjno ponašanje, a čim prestane sa njim, pohvalite ga ili nagradite.