Oduvek je važila izreka “oči su ogledalo duše”, jer iz njih možemo pročitati mnogo toga. Produženi pogled obično se doživljava kao pretnja. Kada uspostavimo kontakt očima sa nepoznatom osobom, pristojno bi bilo da skrenemo pogled. Međutim, zadržavanje pogleda malo duže od uobičajenog može se tumačiti i kao flert. Namrgođenost, pogled koji ne odobrava ili kolutanje očima takođe šalju poruku. Izbegavanje pogleda je poruka da je nekome neugodno, da se stidi ili prikriva istinu. Zenice se spontano šire kada gledamo u nešto što nam se dopada i za šta smo zainteresovani. Još jedna narodna, “u strahu su velike oči”, ukazuj nam na to da se oči nesvesno šire kada osetimo stah.
Osmeh logično ukazuje na sreću. A da li je uvek tako? Iznenadićete se koliko je lažnih osmeha oko nas. Kod iskrenog osmeha aktiviraju se mišići koji podižu uglove usana, ali i mišići oko oka, obrazi se podignu, nabora se područje oko očiju, a prepoznatljiva je i “iskra” koja se pojavljuje u pogledu. Dok se kod lažnog osmeha usne razvlače u osmeh, ali izostaje grčenje mišića oko očiju i sjaj u njima.
Dodir – Nežno stiskanje ruke ili dodir ruke pokazuju da čujete i da saosećate. Zagrljaj pokazuje bliskost i ljubav i poručuje „tu sam za tebe“.
Fizička distanca je važan parameter. Različitim ljudima je potreban različit razmak između njih i osobe sa kojom razgovaraju, da bi se osećali prijatno. Ukoliko neko uđe u naš lični prostor – suviše nam se približi, to može učiniti da se osetimo neprijatno, iziritirano, besno (npr.gužva u autobusu, u liftu…). U intimnim vezama međutim, ovako velika razdaljina može učiniti da se neko oseća nevoljeno. Ako ne znate šta je ugodno za drugu osobu, pitajte.
Naša odeća može govoriti da pratimo trendove, da smo konzervativni, da smo negde zaposleni, da slušamo određenu muziku, da vodimo ili ne vodimo računa o higijeni. Obratite pažnju na to kako drugi reaguju na vaš lični stil i uverite se da li šaljete nenamerne poruke.
Telesni stav nam može ukazati na samopouzdanje osobe. Npr.osoba koja ima pravo držanje i uzdignutu glavu izražava svoj ponos, nasuprot osobe koja ima povijena leđa i pognutu glavu.
Uspeh u opažanju neverbalnih signala je stvar vežbe, a ne talenta, jer nam je svima data ova mogućnost po rođenju. Setimo se samo koliki eksperti su bebe koje još uvek ne razumeju jezik odraslih, a izuzetno dobro razumeju sve njihove poruke jedino preteći neverbalne znake koje šalju drugi.
