Sigurno smo svi doživeli mnoge neugodne situacije u saobraćaju: da nam neko u toku vožnje uleti u traku, da nas nepravilno i rizično pretekne, da gleda u telefon na semaforu i ne primećuje da se pojavilo zeleno svetlo dok se nama u koloni iza njega jako žuri, da automobil ispred nas vozi presporo, da vozač u suprotnom smeru vozi pod dugim svetlima, da se neko nepropisno parkirao, da je skrenuo bez žmigavca…
Sve deluju jako frustrirajuće, zar ne?
Za razliku od drugih frustrirajućih životnih situacija, nekako se čini da saobraćajne situacije lakše podstiču na međuljudski sukob. Često u vožnji ne umemo da se izborimo ni sa sopstvenom ni sa tuđom frustracijiom što neminovno vodi u konflikt. Zašto je to tako? Jedan od razloga jeste taj što se u automobilu osećamo zaštićeno, jer smo fizički odvojeni oklopom automobila od druge osobe. A kada smo zaštićeni, pre ćemo uraditi stvari koje inače ne bismo da se nalazimo licem u lice sa drugom osobom. Ovako „zaštićeni“ i u brzini najčešće ćemo proći bez većih posledica za svoje agresivno, impulsivno ili nekulturno ponašanje, pa otuda sebi dozvoljavamo više. Više i u pogledu dozvole sebi da vozimo bahatije, i u pogledu dozvole sebi da neprimereno odreagujemo na tuđu grešku u vožnji.
Isto tako, ta fizička odvojenost ograničava komunikaciju i otvara prostor da se tuđe ponašanje protumači na različite načine. U saobraćaju se ne služimo jezikom, već znacima. Npr. Blicanje se može protumačiti i kao oblik agresije i kao način da se nekome dobronamerno skrene pažnja na nešto…
Vrlo često, tuđe greške u saobraćaju tumačimo kao namerne radnje i stoga ih shvatamo lično. „Neko mi je nešto uradio…“. Takav doživljaj nam „daje za pravo“ da reagujemo burno i „postavljamo loše vozače na svoje mesto“, psovajući i kritikovajući ih za njihove loše postupke.
Psovanje u automobilu jeste bezazleno, međutima ukoliko bes izlazi i kroz ponašanje u vožnji, tako što krećete da se nadmećete sa agresivnim vozačem, dokazujući mu da možete da vozite brže, bahatije, rizičnije od njega, zaista bespotrebno rizikujete i sebe i druge. Takođe, ovakvim ponašanjem možete naleteti na nekoga ko ima ozbiljniji probem sa kontrolom impulsa, čime ćete ga isprovocirati i ceo naizgled bezazlen događaj se može pretvoriti u ozbiljan incident.
U saobraćaju, kao i u životu, uvek se trudite da izbegnete provokaciju. Shvatite da u kritičnoj saobraćajnoj situaciji ne možete prevaspitati nikoga. Verbalnim izrazom nezadovoljstva i psovanjem malo je verovatno da ćete uticati na nekoga u smeru njegove promene. Štaviše, većina ljudi odbija da prizna svoju grešku i brani se agresijom.
Naravno da tuđe opasne prekršaje ne treba tolerisati, ali oni se mogu i trebaju rešiti tako što ćete ih prijaviti. Bezazlene i nenamerne greške istolerišite, na kraju krajeva, pođite od sebe, svi smo ih bar jednom napravili.