Ako pogledamo retrospektivu prethodne 2020.godine uočićemo da nas je dosta toga naučila i u nekim stvarima promenila. Donela je toliko neizvesnosti i straha i zasigurno nam pokazala da naši planovi preko noći mogu da padnu u vodu i da ih ne bi trebali postavljati na duži rok. S tim u vezi, javlja se pitanje:
Da li uopšte ima smisla postavljati ciljeve za Novu Godinu, nadajući se svakog 1.januara da ćemo ovaj put zaista istrajati u njima?
U ovo doba godine često čujemo ljude kako kažu “Nova Godina, novi/a ja”. Društveno su ljudi napravili od Nove Godine dan za razmišljanje o svom životu, prošlim godinama i gde bi želeli da budu u sledećih godinu dana. Ovaj pristup je sasvim u redu, nema ničeg lošeg u postavljanju ciljeva, jer svaki dan koji nam pruža priliku da razmislimo o sebi je dobra stvar. To ne mora biti Nova Godina, kad god se to dogodi, ako je zaista put ka promeni koja nam je značajna, to je dobro za nas.
Kada postavljanje ciljeva za Novu Godinu može biti kontraproduktivno?
Stvari mogu postati teže kada to shvatite kao obavezu ili pritisak – kada osećate kao da morate da postavite novogodišnju odluku kao i svi drugi. Posle ove naporne godine, poslednje što treba da uradimo sebi jeste da izvršimo pritisak na sebe ili postavimo cilj koji možda neće biti realan tokom globalne pandemije.
Generalno gledano, novogodišnje odluke je teško održati i ljudi često nisu uspešni u tome, 80% ljudi odustane od svojih zamisli čak i tokom normalne godine. A ovo je posebno komplikovana situacija u kojoj bi se zbog takve vrste razočaranja i stresa još teže snašli.
