Pametni telefoni su svima radikalno izmenili život. Neosporan je njihov pozitivan uticaj, ali kao i sve na ovom svetu, imaju i svoju lošu stranu koju ne smemo zanemariti. Naročit je njihov uticaj na tinejdžere, koji su generacija koja ne pamti vreme pre pojave interneta. Mnogobrojna istraživanja ukazuju na to da sve više mladih neumereno konzumira pametne telefone te da su potpuno otuđeni u svojim virtuelnim svetovima. Naravno, da ni potpuna izolovanost od tehnike ne bi bila dobra za dečije mentalno zdravlje, jer bi se u tom slučaju osećali izolovanim. Najsrećnija opcija jeste da tinejdžeri provode optimalnu količinu vremena na svojim uređajima (sat ili dva dnevno). Čak je i Stiv Džobs svojoj deci ograničavao korišćenje uređaja koji je stvorio. Jer je adolescencija najvažniji period za razvoj socijalnih veština, stvaranje povezanost, bliskosti, razvijanje kvalitetne komunikacije, zainteresovanosti za druge… A sve to nije moguće ukoliko dete svakodnevno provodi 4-6 sati u druženju putem pametnog mobilnog telefona, što se već može smatrati simptomom zavisnosti.
Na ovaj način deca propuštaju da uče kako se čita govor tela. Ne uče ni društveno ponašanje, niti kako biti dobri slušatelji ili kako govoriti uživo. Porpuštaju mnoga važna životna iskustva. Neka istraživanja pokazuju da je broj tinejdžera koji se gotovo svakodnevno viđaju sa prijateljima opao za 40 odsto.
Takođe, naučnici su utvrdili da što više slobodnog vremena tinejdžeri provode na aktivnostima kao što su pisanje poruka, igranje igrica, pretraživanje interneta ili korištenje društvenih mreža, sve više izveštavaju da su nesrećni, usamljeni i da nemaju dovoljno stvarnih prijatelja. Osim ovog, previše vremena provedenog u korišćenju telefona utiče na stvaranje poremećaja pažnje, smanjenje empatije i produktivnosti, pojačava egocentrizam i dovodi do iscrpljenosti.
